Naknada štete zbog ujeda psa ili mačke
U sudskoj praksi, životinja se smatra opasnom stvari, zbog čega za štetu koju prouzrukuje životinja odgovara njen imalac, odnosno lice koje je vlasnik životinje ili je ovlašćeno da se o njoj stara, po pravilima objektivne odgovornosti.
U ovom blogu odgovorićemo na pitanja koja se najčešće postavljaju povodom pokretanja i vođenja sudskog postupka za naknadu nematerijalne štete koja je izazvana napadom životinje, u praksi najčešće psa ili mačke.
Šta treba da uradite ako pretrpite povredu od životinje?
Danas je, nažalost, napad životinje jako česta pojava. I u urbanim sredinama, u kojima postoji organizovana zoohihijena i zbrinjavanje životinja koju vrše nadležni opštinski organi i komunalna preduzeća, neretko se na ulicama mogu videti nezbrinute životinje, vrlo često i u čoporima.
Ukoliko pretrpite napad životinje ili ujed, potrebno je najpre da se obratite medicinskoj ustanovi za stručnu pomoć i zdravstvenu zaštitu. Najčešće se oštećeni obraćaju Zavodima za hitnu medicinsku zaštitu, ali je moguće javiti se i izabranom lekaru. U zavisnosti od težine povrede, biće ordinirana adekvatna terapija, a po potrebi i zaštita vakcinom.
Ukoliko medicinska ustanova ne obavesti nadležnu Policijsku upravu o pretrpljenom napadu životinje, potrebno je da to učinite sami. Policijska uprava će obavezno sačiniti zapisnik ili službenu belešku o prijavljenom događaju, te pored ličnih podataka, treba da opišete na kom mestu i kada se dogodio napad životinje i da li je reč o vlasničkoj životinji i lutalici (to će se najčešće videti prema izgledu životinje, da li je zapuštena, da li ima ogrlicu i slično). Prilikom prijave događaja Policijska uprava vam neće izdati zapisnik, ali se kasnije može zahtevati izdavanje potvrde o prijavljenom događaju.
Samo ukoliko postupite na navedeni način, odnosno ukoliko budete medicinski zbrinuti i ukoliko događaj bude prijavljen Policijskoj upravi, imaćete mogućnost da ostvarite pravo na naknadu štete koju ste pretrpeli.
Koji oblik štete možete da ostvarite, u kom postupku i u kom iznosu?
Prilikom ujeda ili napada životinje, u zavisnosti od težine same povrede, mogu se pretrpeti različiti oblici nematerijalne štete, i to fizički bol, strah, duševni bolovi zbog naruženosti ili zbog umanjenja opšte životne aktivnosti.
Kako se pretrpljena povreda može kvalifikovati, odnosno da li je u pitanju laka ili teška telesna povreda, najčešće će biti predmet utvrđenja u sudskom postupku od strane veštaka medicinske struke.
U praksi je povreda koju nanese životinja najčešće laka telesna povreda, u kom slučaju oštećenom pripada pravo na naknadu štete zbog fizičkog bola i straha, a ukoliko je na mestu ujeda životinje ostala rana ili ožiljno tkivo, u zavisnosti od procene veštaka, može se ostvariti i pravo na naknadu štete zbog duševnih bololova usled naruženosti. Ukoliko je povreda koju nanese životinja teška telesna povreda, pored nabrojanih vidova štete, može se ostvariti i pravo na naknadu štete zbog umanjenja opšte životne aktivnosti, ukoliko su povrede takve da oštećenom značajno otežavaju obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
Pravo na naknadu nematerijalne štete ostvaruje se u sudskom postupku koji se pokreće tužbom, uz koju se obavezno prilaže medicinska dokumentacija i potvrda Policijske uprave o prijavljenom događaju. O pretrpljenim povredama najčešće će se saslušati tužilac, koji je i oštećeni, kao i svedoci, ukoliko je bilo svedoka događaja. U postupku se takođe obavlja i veštačenje od strane veštaka medicinske struke, koji ima zadatak da utvrdi težinu povrede, oblike pretrpljene štete, jačinu i dužinu trajanja fizičkih bolova i straha, stepen naruženosti i umanjenja opšte životne aktivnosti.
Napominjemo da u slučaju da nije došlo do ujeda životinje, već samo napada koji je izazvao strah, moguće je ostvariti pravo na naknadu štete, samo ukoliko je pretrpljeni strah dovoljno jakog intenziteta i dužine trajanja.
U kom iznosu će sud dosuditi naknadu štete, zavisiće od okolnosti konkretnog slučaja, ali prema našem dosadašnjem iskustvu, u slučaju lake telesne povrede sud će dosuditi naknadu štete u rasponu od 60.000,00 do 80.000,00 dinara, dok će u slučaju teže povrede taj iznos biti veći.
Može se dogoditi da u slučaju napada životinje oštećeni pretrpi i materijalnu štetu na stvarima (oštećenje ličnih stvari, odeće, telefona, naočara za vid i slično). Naknada materijalne štete se takođe može ostvariti u sudskom postupku, ali je neophodno dokazati da je došlo do oštećenja stvari i iznos nastale štete.
U čemu se razlikuje postupak u slučaju napada vlasničke životinje i životinje lutalice?
Jedina razlika u postupku zbog napada životinje koja ima vlasnika i koja nema, je u označavanju tuženog.
Za štetu koja nastane od životinje koja ima vlasnika odgovara sam vlasnik. To u praksi znači da je potrebno utvrditi ko je vlasnik životinje pre podnošenja tužbe.
Za štetu koja nastane od životinje koja nema vlasnika odgovara grad u kome je došlo do povrede, odnosno javno komunalno preduzeće na koje je grad preneo ovlašćenje da se stara o zoohigijeni i zbrinjavanju životinja. U praksi su najčešći ovi slučajevi, odnosno slučajevi napada pasa lutalica. Međutim, pored pasa, i druge životinje mogu prouzrokovati povredu, poput mačaka, zmija, divljači i slično, ali je postupak isti nezavisno od toga koja životinja je prouzrokovala povredu.
Napomena: Stavovi koje je autor izneo u ovom stručnom članku predstavljaju shvatanja autora teksta, koja se zasnivaju na tumačenju autora i propisima važećim u trenutku njegovog objavljivanja, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije. Ovaj članak predstavlja autorsko delo, koje se bez dozvole autora ne može objavljivati u celini ili u pojedinim njegovim delovima.
