Poništaj testamenta (zaveštanja)
U prethodnom blogu smo objasnili pojam, oblike i sadržinu testamenta, kao i elemente potrebne za postojanje testamentalne sposobnosti, dok ćemo u ovom članku odgovoriti na najčešće dileme koje se u praksi javljaju u vezi sa osporavanjem i poništajem zaveštanja (testamenta).
Zakon o nasleđivanju predviđa da nevažnost zaveštanja postoji u dva slučaja:
- ništavost zaveštanja (testamenta),
- rušljivost zaveštanja (testamenta).
Ništavost testamenta (zaveštanja)
Zakon o nasleđivanju poznaje nekoliko razloga iz kojih se zaveštanje smatra ništavim:
- ukoliko je protivno prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima,
- ukoliko je sačinjeno od strane lica koje nije imalo zaveštajnu sposobnost,
- ukoliko je zaveštanje falsifikovano.
Zaveštanje može biti ništavo iz opšteg razloga ništavosti koji se odnosi na sve pravne poslove, a to je suprotnost zaveštanja prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima.
Osim toga, zaveštanje je ništavo ukoliko ga je sačinilo lice koje nije imalo zaveštajnu sposobnost, odnosno lice koje nije navršilo petnaest godina života i lica koje je zbog nesposobnosti za rasuđivanje potpuno lišeno poslovne sposobnosti. Važno je napomenuti da se smatra ništavim zaveštanje koje je sačinilo lice koje je potpuno lišeno poslovne sposobnosti zbog nesposobnosti za rasuđivanje, dok će se smatrati rušljivim zaveštanje sačinjeno od strane lica nesposobnog za rasuđivanje koje nije lišeno poslovne sposobnosti, što je od velikog značaja za uslove i rokove pobijanja takvih zaveštanja.
Falsifikovano zaveštanje je ništavo, a najveća opasnost od falsifikovanja zaveštanja u praksi postoji kod svojeručnog zaveštanja. Važno je napomenuniti da falsifikovanje zaveštanja, osim što je razlog ništavosti, može biti i razlog krivične odgovornosti lica koje je krivotvorilo testament.
Delimična ništavost testamenta (zaveštanja)
U praksi se može desiti situacija da zaveštanje sadrži samo određenu odredbu koja ima elemente ništavosti, pa se postavlja pitanje da li je takvo zaveštanje u celini ništavo ili može proizvoditi pravno dejstvo bez ništave odredbe. Zakon o nasleđivanju propisuje da ništavost neke odredbe zaveštanja ne povlači ništavost i samog zaveštanja ako ono može opstati bez ništave odredbe ili ako ta odredba nije bila odlučujuća pobuda zbog koje je zaveštanje sačinjeno.
Pored opšteg pravila o ništavosti pojedinih odredbi zaveštanja, Zakon o nasleđivanju predviđa i konkretne odredbe koje se per se smatraju ništavim:
- odredba kojom zaveštalac određuje naslednika svom nasledniku ili isporukoprimcu,
- odredba kojom zaveštalac svom nasledniku ili isporukoprimcu zabranjuje da otuđi stvar ili pravo koje mu je ostavio,
- odredba kojom se zabranjuje ili ograničava deoba nasledstva,
- odredbe sudskog, konzularnog, međunarodnog, brodskog, vojnog i javnobeležničkog zaveštanja kojima se nešto ostavlja sudiji, javnom beležniku odnosno ovlašćenom licu, kao i bračnim drugovima, precima, potomcima i braći i sestrama tih lica,
- odredbe pismenog zaveštanja pred svedocima, sudskog, konzularnog, međunarodnog, brodskog, vojnog i javnobeležničkog zaveštanja kojima se nešto ostavlja zaveštajnim svedocima, kao i bračnim drugovima, precima, potomcima i braći i sestrama svedoka,
- odredbe usmenog zaveštanja kojima se nešto ostavlja zaveštajnim svedocima, njihovim bračnim drugovima, precima, potomcima i srodnicima u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva zaključno, kao i bračnim drugovima svih tih lica.
Utvrđivanje ništavosti testamenta (zaveštanja) u sudskom postupku
Na ništavost zaveštanja sud pazi po službenoj dužnosti. Ništavost zaveštanja utvrđuje se i sudskom presudom, po tužbi zainteresovanog lica, što će u praksi najčešće biti zakonski naslednici ostavioca.
Pravo na isticanje ništavosti ne gasi se, što znači da zainteresovano lice može pokrenuti spor radi utvrđenja ništavosti zaveštanja u bilo kom trenutku, nezavisno od roka. Isticanjem ništavosti ne dira se u pravila o održaju, sticanju od nevlasnika i zastarelosti potraživanja.
Za ništavo zaveštanje se smatra kao da nikada nije ni bilo sačinjeno, zbog čega takvo zaveštanje ne može proizvesti pravno dejstvo.
Rušljivost testamenta (zaveštanja)
Na rušljivost zaveštanja sud ne pazi po službenoj dužnosti, i na nju se mora pozvati lice koje za to ima pravni interes, a to će najčešće biti testamentalni ili zakonski naslednici zaveštaoca. Takođe, za razliku od ništavosti na koju se zainteresovano lice može pozvati bez ograničenja rokom, pravo na isticanje rušljivosti gasi se istekom zakonom određenog roka.
Pozitivno zakonodavstvo razloge za rušljivost svrstva u tri grupe, a to su:
- razlozi koji se odnose na zaveštajnu nesposobnost zaveštaoca,
- razlozi koji se odnose na mane volje zaveštaoca,
- razlozi koji se odnose na nepoštovanje pravila forme zaveštanja.
Rušljivo je zaveštanje lica koje je u trenutku njegovog sačinjavanja bilo nesposobno za rasuđivanje. Ovi razlozi za rušljivost za veštanja najčešće su vezani za prisustvo određenih stanja ili bolesti kod zaveštaoca koji su starije životne dobi (poput demencije, Alchajmerove bolesti i drugih bolesti koje mogu kompromitovati rasuđivanje). Savet advokata je da u situaciji kada postoji sumnja u zaveštaočevu sposobnost za rasuđivanje, posebno kada postoji opasnost da se ovo pitanje postavi u sudskom postupku za poništaj zaveštanja, zaveštalac istovremeno ili neposredno pre sačinjavanja zaveštanja obezbedi mišljenje veštaka psihijatrijske struke o sposobnosti za sačinjavanje testamenta. Na taj način se mogu preduprediti budući sudski sporovi, i omogućiti poštovanje zaveštaočeve poslednje volje realizacijom testamenta.
Rušljivo je zaveštanje sačinjeno pod uticajem prinude, pretnje i prevare ili u zabludi o činjenicama koje su zaveštaoca pobudile da sačini zaveštanje. Riziku od uticaja na volju primenom prinude, pretnje, prevare ili dovođenjem u zabludu su takođe osobe starije dobi, posebno osobe koje ne žive sa svojim bliskim srodnicima. Rušljivost odredaba zaveštanja koje su sačinjene pod uticajem prinude, pretnje i prevare ili su sačinjene u zabludi ne povlači rušljivost preostalog dela zaveštanja ako ono može opstati bez rušljive odredbe ili ako ta odredba nije bila odlučujuća pobuda zbog koje je zaveštanje sačinjeno.
Imajući u vidu stroga pravila forme zaveštanja koja propisuje Zakon o nasleđivanju, rušljivo je je zaveštanje koje nije sačinjeno u obliku i pod uslovima određenim zakonom. Dakle, svako odstupanje od uslova i pravila oblika zaveštanja propisanih zakonom dovodi u pitanje njegovu pravnu valjanost i čini ga rušljivim, zbog čega savetujemo da se pre sačinjavanja zaveštanja obratite advokatu radi pružanja adekvatne pravne pomoći.
Rokovi za poništaj testamenta (zaveštanja) u sudskom postupku
Kako je napred navedeno, na rušljivost sud ne pazi po službenoj dužnosti, već se na nju mora pozvati lice koje za to ima opravdani pravni interes. Takođe, pravo da se poziva na razloge rušljivosti, zainteresovano lice ne može koristiti neograničeno, već u rokovima koji su propisani Zakonom o nasleđivanju.
S tim u vezi, zakon predviđa sledeće rokove za poništaj zaveštanja:
- Poništaj zaveštanja rušljivog zbog zaveštajne nesposobnosti i mana zaveštaočeve volje može se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za postojanje uzroka rušljivosti, a najkasnije u roku od deset godina od dana proglašenja zaveštanja. Rok od jedne godine ne može početi da teče pre proglašenja zaveštanja. Poništaj zaveštanja prema nesavesnom licu može se zahtevati u roku od dvadeset godina od dana proglašenja zaveštanja,
- Poništaj zaveštanja rušljivog zbog povrede oblika i nepoštovanja uslova određenih zakonom može se zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za zaveštanje, a najkasnije u roku od deset godina od dana proglašenja zaveštanja. Rok od jedne godine ne može početi da teče pre proglašenja zaveštanja.
Navedeni rokovi su prekluzivni, i njihovo propuštanje vodi gubitku prava na tužbu.
Dokazivanje uništenog, izgubljenog ili skrivenog testamenta (zaveštanja)
Zaveštanje koje je uništeno, izgubljeno ili skriveno posle smrti zaveštaoca, ili pre njegove smrti ali bez njegovog znanja i volje, proizvodi dejstvo punovažnog zaveštanja ako zainteresovano lice dokaže da je zaveštanje postojalo, da je uništeno, izgubljeno ili skriveno
Napomena: Stavovi koje je autor izneo u ovom stručnom članku predstavljaju shvatanja autora teksta, koja se zasnivaju na tumačenju autora i propisima važećim u trenutku njegovog objavljivanja, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije. Ovaj članak predstavlja autorsko delo, koje se bez dozvole autora ne može objavljivati u celini ili u pojedinim njegovim delovima.
