Predbračni ugovor
Šta je (pred)bračni ugovor?
Prva asocijacija na (pred)bračni ugovor najčešće su brakovi holivudskih zvezda, kada je uloga ovog ugovora zaštita imovine pre ulaska u brak.
Naš pravni sistem institut bračnog ugovora uvodi kroz odredbe Porodičnog zakona, kao mogućnost supružnika da urede svoje imovinske odnose na postojećoj i budućoj zajedničkoj imovini, pre ili nakon stupanja u brak. Sa stanovišta bračnog ugovora bitna je razlika režima posebne i zajedničke imovine partnera, pri čemu je imovina koju su partneri stekli pre stupanja u brak njihova posebna imovina i ovaj status zadržava i tokom braka. Bračnim ugovorom uređuje se zajednička imovina supružnika, odnosno ona imovina koju će partneri steći za vreme trajanja bračne zajednice.
Kada se i na koji način zaključuje predbračni ugovor?
Zaključenje bračnog ugovora moguće je pre sklapanja braka, ali i u toku trajanja braka. U slučaju da se bračni ugovor zaključi pre zaključenja braka, istim se reguliše ona imovina koju unosi u brak svaki od partnera, kao i imovina koju će partneri steći zajedničkim radom u toku braka, ali je primena ugovora uslovljena danom zaključenja braka odnosno ugovor stupa na snagu danom zaključenja braka.
Druga mogućnost je da se ovaj ugovor zaključi za vreme trajanja braka, kada bračni partneri mogu svoje imovinske odnose regulisati odredbama bračnog ugovora koje će se ticati kako posebne i zajedničke imovine, tako i buduće imovine koju će tek steći u daljem trajanju bračne zajednice.
Vanbračni partneri mogu zaključiti bračni ugovor i njime regulisati svoje imovinske odnose na način koji žele, s tim što ovaj ugovor mogu zaključiti uz uslov da među njima nema bračnih smetnji koje propisuje važeći Porodični zakon.
Bračni ugovor predstavlja javnobeležničku ispravu koju klauzulom potvrđuje nadležni javni beležnik, dok se upis postojanja bračnog ugovora kod nadležne službe za katastar nepokretnosti vrši samo u slučaju kada se predmet ugovora odnosi na nepokretnu imovina ugovarača.
Razvod i bračni ugovor
Bračnim ugovorom partneri zajednički i sporazumno regulišu svoje imovinske odnose za slučaj da dođe do razvoda braka.
Suština (pred)bračnog ugovora ogleda se u tome što se njime isključuje zakonski režim zajedničke svojine. Ovo znači da se u slučaju razvoda braka podela imovine partnera vrši prema odredbama bračnog ugovora, a ne Porodičnog zakona.
Upravo iz razloga jer se prilikom razvoda braka podela imovine vrši isključivo prema sporazumu partnera iz bračnog ugovora, a ne prema zakonu, jako je bitno da se bračni ugovor sačini stručno i profesionalno na način kojim se ugovornim odredbama imovinski odnosi detaljno, jasno i precizno regulišu kako bi se izbegle bilo kakve nejasnoće i eventualni sudski sporovi.
Preciznim bračnim ugovorom ugovorne strane su zaštićene od svih neprijatnosti koje predstavljaju sastavni deo razvoda braka, a postupak razvoda se pojednostavljuje i skraćuje.
Sadržina
Najjednostavnije, bračni ugovor je popis svega što partneri unose u brak, što su u braku stekli, popis dugova i načina na koji će se imovina regulisati za slučaj razvoda, tako da sadrži taksativno navedenu imovinu supružnika/vanbračnih partnera (posebnu i zajedničku), sve ono što se unosi u brak, kao i onu imovinu koju će partneri steći u toku braka. Partneri svoj imovinski režim regulišu za vreme trajanja braka kao i za slučaj prestanka braka i to prema svojim interesima, dogovoru i potrebama.
U zavisnosti od sporazuma partnera bračnim ugovorom moguće je potpuno isključiti režim zajedničke svojine i ugovoriti režim posebne imovine na celokupnoj imovini, te ugovoriti da svaki partner samostalno i slobodno raspolaže svojom imovinom.
Takođe, moguće je na delu imovine partnera ugovoriti režim posebne imovine, a na drugom delu režim zajedničke imovine, u obimu koji ugovorne strane dogovore, a moguće je i ugovoriti isključiv režim zajedničke svojine i potpuno isključiti režim posebne imovine, što se u praksi retko dešava.
Bračni ugovor se prvenstveno tiče imovinskih odnosa bračnih i vanbračnih partnera, a pored ovih odredaba može sadržati i odredbe koje bi se ticale zajedničkog života i međusobnih odnosa ugovornih strana u vezi sa potencijalnim neverstvom i naknadom štete u slučaju razvoda usled neverstva.
Svakako odredbe bračnog ugovora koje su suprotne propisima, društvenom poretku i običajima smatraju se ništavim.
Zaključak
Predrasuda koja se vezuje za zaključenje bračnog ugovora tiče se pogrešnog verovanja da isti zaključuju partneri koji nemaju dovoljno međusobnog poverenja da će i u slučaju rastanka dobrovoljno i sporazumno rešiti svoje imovinske odnose. Međutim, imajući u vidu poremećene partnerske odnose koji su česti pratioci skoro svakog rastanka i razvoda, to je bračni ugovor zapravo praktični i razuman pristup imovinskim partnerskim odnosima koji se uređuju sporazumno, svojevoljno i u skladu sa svojim potrebama i interesima.
Bračni ugovor treba shvatiti kao vrstu osiguranja za slučaj da do razvoda braka ili rastanka vanbračnih partnera ipak dođe. Veoma je korisno regulisati imovinske odnose u slučaju kada partneri već raspolažu većom imovinom stečenom pre stupanja u brak ili vanbačnu zajednicu, dok deo imovine zajednički stiču za vreme trajanja zajednice. U praksi je čest slučaj da budući bračni partneri već imaju brak iza sebe i decu iz različitih i prethodnih brakova, te zajednički žele da deo imovine stečene u braku dobiju i deca, a ne isključivo partner.
Na kraju, praktična uloga ovog ugovora vidi se i kroz dosadašnju praksu da se njime znatno skraćuje sudski postupak razvoda braka koji dugo traje upravo iz razloga neregulisanih imovinskih odnosa partnera.
Napomena: Stavovi koje je autor izneo u ovom stručnom članku predstavljaju shvatanja autora teksta, koja se zasnivaju na tumačenju autora i propisima važećim u trenutku njegovog objavljivanja, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije. Ovaj članak predstavlja autorsko delo, koje se bez dozvole autora ne može objavljivati u celini ili u pojedinim njegovim delovima.
