Razvod braka
U današnje vreme pitanje razvoda braka je nažalost jedno od najučestalijih pitanja naših klijenata.
Bilo da je do poremećaja u odnosima supružnika došlo usled gubitka emocija, preljube, nasilja u porodici, neslaganja oko bitnih pitanja vezanih za porodični život, teške materijalne situacije, jedno je nesumnjivo – naš zakonodavac pruža slobodu svakom od supružnika da zatraži razvod. Dakle, ne morate se bojati da vam supružnik neće dati pristanak da se brak razvede, jer Porodični zakon kao jedini uslov za razvod braka predviđa ozbiljno i trajno narušenje bračnih odnosa ili objektivnu nemogućnost da se ostvari zajednica života supružnika.
Razvod je traumatično iskustvo, posebno za decu, ali i za vas supružnike, zato uvek treba nastojati da se poremećeni odnosi ne remete još više, u čemu vam može pomoći i konsultacija sa advokatom za razvod braka.
Razvod braka se može ostvariti na dva načina – sporazumom supružnika i tužbom, a ovaj članak će vam dati odgovor na pitanje koji je od ova dva načina najpogodniji za vašu trenutnu situaciju, kao i o osnovnim zakonskim uslovima i proceduri za razvod braka.
Potrebna dokumentacija za pokretanje brakorazvodnog postupka
Osnovna dokumentacija koja se podnosi prilikom pokretanja brakorazvodnog postupka jeste:
1. Izvod iz matične knjige venčanih,
2. Izvod iz matične knjige rođenih za decu,
3. Pravni osnov sticanja zajedničke imovine.
U slučaju da postupak pokreće advokat, potrebno je punomoćje koje se overava od strane javnog beležnika.
O potrebi podnošenja druge dokumentacije, možete se dogovoriti sa vašim advokatom.
Sporazumni razvod braka
Sporazumni razvod braka jeste brži, lakši i jednostavniji način za razvod braka, koji se najčešće okončava na jednom sudskom ročištu, uz stvaranje najmanjih troškova, što omogućava da se odnosi supružnika ne poremete još više u brakorazvodnoj parnici.
Ono što morate znati kada je sporazumni razvod braka u pitanju jeste da morate postići sporazum sa supružnikom razvodu braka, o vršenju roditeljskog prava nad zajedničkom decom i o deobi zajedničke imovine, što ponekad predstavlja i najveći izazov za supružnike koji nisu u dobrim odnosima.
Predlog za sporazumni razvod podnosi se Osnovnom sudu prema mestu poslednjeg zajedničkog prebivališta supružnika, i uz predlog se obavezno podnosi sporazum o razvodu koji sadrži:
1. Saglasnu volju supružnika da se brak razvede,
2. Sporazum supružnika o vršenju roditeljskog prava,
2. Sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine.
Sporazum supružnika o vršenju roditeljskog prava
Ukoliko supružnici imaju zajedničku maloletnu decu, obavezni su da prilikom sporazumnog razvoda braka zaključe i sporazum o vršenju roditeljskog prava.
Imajte u vidu da se ovim sporazumom može odrediti da:
1. zajednički vršite roditeljsko pravo,
2. jedan od supružnika samostalno vrši roditeljsko pravo.
Ukoliko zajednički vršite roditeljsko pravo, neophodno je da u sporazumu navedete adresu na kojoj će stanovati dete (prebivalište).
Ukoliko jedan od supružnika samostalno vrši roditeljsko pravo, potrebno je da u sporazumu odredite model odžavanja ličnih odnosa između deteta i roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo (u kojim terminima i na kojim mestima će se viđati i koliko će vremena dete provoditi sa roditeljem), kao i iznos alimentacije koju plaća roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo.
Sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine
Najpre želimo da vam ukažemo da je zajednička imovina supružnika ona imovina koja je stečena zajedničkim radom, kao i pokloni koji su učinjeni supružnicima (na primer povodom zaključenja braka i organizovanja svadbenog veselja). U slučaju da do razvoda braka dođe u kratkom roku nakon njegovog zaključenja, imajte u vidu da je sudska praksa nedvosmislena – na poklonima koji su učinjeni supružnicima povodom organizovanja svadbenog veselja svako od supružnika ima jednak udeo, nezavisno od toga čiji rođak ili prijatelj je učinio poklon.
U režim zajedničke imovine ne ulaze stvari i prava koje su supružnici stekli pre zaključenja braka, kao i njihova posebna imovina stečena u toku trajanja braka (na primer, imovina stečena nasleđem ili poklonom koji je učinjen samo jednom supružniku).
U praksi, sporazumom o deobi se najčešće obuhvataju stvari veće vrednosti, poput nepokretnosti, motornih vozila i drugih vrednijih pokretnih stvari.
Pretpostavka je da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki. Čak i u situacijama u kojima supruga nije zaposlena, u sudskoj praksi se smatra da je njen doprinos u sticanju zajedničke imovine ostvaren staranjem o domaćinstvu, i čuvanjem i vaspitanjem zajedničke dece.
Tužba za razvod braka
U slučaju da ne postoji saglasnost supružnika o razvodu braka, staranju o zajedničkoj deci i deobi zajedničke imovine, brak se može razvesti podnošenjem tužbe nadležnom sudu. Moramo napomenuti da brakorazvodni sporovi pokrenuti tužbom najčešće duže traju, i mogu biti jako iscrpljujući za supružnike i mogu produbiti neskad u već narušenim odnosima.
Tužba se podnosi Osnovnom sudu prema mestu prebivališta ili boravišta tuženog, odnosno prema mestu poselednjeg zajedničkog prebivališta supružnika.
Za postupak pokrenut po tužbi specifično je da će sud pokušati da posreduje između stranaka, i to pokušajem:
1. mirenja, čija je svrha da se poremećeni odnos supružnika razreši bez konflikta i bez razvoda braka,
2. nagodbe, koja se sprovodi kada mirenje ne uspe, a svrha nagodbe je da supružnici postignu sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajedničke imovine.
Imajte u vidu da je posredovanje nemoguće ako jedan od supružnika ne pristane na posredovanje, ako je jedan od supružnika nesposoban za rasuđivanje, ako je boravište jednog od supružnika nepoznato, ako jedan ili oba supružnika žive u inostranstvu, u kojim situacijama ga sud neće ni sprovoditi.
Ako posredovanje nije moguće ili nije uspelo, sud će nastaviti postupak u kome je potrebno raspraviti pitanje staranja o zajedničkoj deci, u kom slučaju se u postupak uključuje nadležni Centar za socijalni rad. Sud treba, na osnovu mišljenja Centra za socijalni rad, i rukovodeći se načelom najboljeg interesa deteta, da odluči:
1. kom roditelju će dete pripasti na samostalno vršenje roditeljskog prava,
2. na koji način će roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo održavati lične odnose sa detetom,
3. koliki će biti doprinos roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo u izdržavanju deteta.
U presudi o razvodu braka se pored ovih pitanja može odlučivati i o lišavanju jednog od roditelja roditeljskog prava ili o izricanju mera za zaštitu od nasilja u porodici.
Ako vam supružnik ne dozvoljava da vidite dete, sudu možete podneti predlog za određivanje privremene mere, kojom će biti određen način viđanja deteta koji će važiti dok sud ne donese konačnu odluku o razvodu braka i vršenju roditeljskog prava.
Promena prezimena nakon razvoda braka
Prilikom zaključenja braka, žena najčešće menja lično ime, tako što uzima prezime supruga, ili svom prezimenu dodaje prezime supruga.
Često dobijamo pitanje – da li se nakon razvoda automatski vraća prezime koje je lice imalo pre zaključenja braka? Odgovor je ne, ne vraća se automatski.
Da biste promenili prezime nakon razvoda braka, potrebno je da podnesete zahtev opštinskoj upravi na čijem području imate prebivalište, odnosno boravište.
Savetujemo da u slučaju da želite da vratite staro prezime, zahtev podnesete u roku od 60 dana od dana prestanka braka, što u praksi znači od dana pravnosnažnosti presude. U tom slučaju, imaćete manje troškove, jer su takse značajno manje ukoliko se zahtev podnese u ovom roku. Uz zahtev za promenu prezimena, potrebno je da podnesete i očitanu/fotokopiju lične karte, pravnosnažnu presudu o razvodu braka i dokaz o uplati takse, dok će preostalu potrebnu dokumentaciju nadležni organ uprave pribaviti po službenoj dužnosti.
Vodite računa – promena prezimena, odnosno ličnog imena, stvara obavezu promene celokupne lične dokumentacije (lične karte, pasoša, saobraćajne i vozačke dozvole, kartice zdravstvenog osiguranja, platnih kartica).
Razvod braka koji je zaključen u inostranstvu
Da bi se moglo odgovoriti na pitanje da li je moguće razvesti brak koji je zaključen u inostranstvu, potrebno je najpre utvrditi da li tako zaključeni brak proizvodi dejstvo u Republici Srbiji.
U praksi se neretko događaju situacije u kojima domaći državljani, ili domaći i strani državljanin zaključe brak van granica Republike Srbije. Morate znati da tako zaključen brak ne proizvodi dejstvo u Republici Srbiji, sve do trenutka njegovog priznanja.
Postupak za priznanje prava može se pokrenuti pred diplomatsko-konzularnim predstavništvom Srbije u inostranstvu, odnosno pred nadležnom matičnom službom u Republici Srbiji. Prilikom priznanja braka, domaći organ ceni punovažnost forme zaključenja braka prema mestu zaključenja braka – ako na primer strana država kao formu zaključenja priznaje crkveni brak, takav brak može biti priznat u Republici Srbiji. Ipak, nadležni organ odbiće zahtev za priznanje braka ukoliko je pravo koje je primenjeno prilikom zaključenja braka u suprotnosti sa javnim poretkom Republike Srbije (na primer, brak zaključen između osoba istog pola, između srodnika, sa licem nesposobnim za rasuđivanje i slično).
Brak koji je zaključen u inostranstvu, i priznat u Republici Srbiji, može biti razveden od strane domaćih sudova u skladu sa uslovima propisanim zakonom.
Kada je brak razveden u inostranstvu, odluka o razvodu braka proizvodiće dejstvo u Republici Srbiji samo ako je priznata od strane domaćeg suda, i uneta u matične evidencije.
Napomena: Stavovi koje je autor izneo u ovom stručnom članku predstavljaju shvatanja autora teksta, koja se zasnivaju na tumačenju autora i propisima važećim u trenutku njegovog objavljivanja, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije. Ovaj članak predstavlja autorsko delo, koje se bez dozvole autora ne može objavljivati u celini ili u pojedinim njegovim delovima.
