Testament (zaveštanje) – pojam, oblici i sadržina
Pozitivno zakonodavstvo Republike Srbije poznaje dva načina nasleđivanja – zakonsko i zaveštajno (testamentalno) nasleđivanje. Testamentalno nasleđivanje ima prioritet, odnosno ukoliko je ostavilac zaveštanjem raspodelio svoju zaostavštinu naslednicima, neće se primenjivati pravila zakonskog nasleđivanja.
U slučaju zaveštajnog nasleđivanja, u praksi se najčešće javljaju dileme u kom obliku treba da se sačini zaveštanje, koji su uslovi za sačinjavanje zaveštanja, koja je sadržina zaveštanja i da li se zaveštanje nakon ostaviočeve smrti može pobijati u postupku pred sudom i iz kojih razloga.
Pojam zaveštanja (testamenta) i zaveštajna sposobnost
Zakon o nasleđivanju definiše zaveštanje (testament) kao jednostranu, ličnu i uvek opozivu izjavu volje za to sposobnog lica kojom ono raspoređuje svoju imovinu za slučaj smrti, u zakonom određenom obliku.
Iz samog pojma zaveštanja se može videti da je reč o pravnom poslu koji se sačinjava za slučaj smrti (mortis causa), koji je jednostran jer zavisi isključivo od volje ostavioca, i koji predstavlja ličnu izjavu, zbog čega nije moguće da ostavilac punomoćjem ovlasti drugo lice da umesto njega sačinjava testament.
Zaveštanje je opoziva izjava, odnosno zaveštalac može opozvati svoje zaveštanje u bilo kom trenutku, a može sačiniti i više zaveštanja, pri čemu će samo ono zaveštanje koje je poslednje sačinjeno (poslednja volja) imati pravnu snagu.
Osim toga, Zakon o nasleđivanju propisuje da zaveštaočeva volja za sačinjavanje zaveštanja mora biti ozbiljna, stvarna i slobodna, te ukoliko je zaveštanje sačinjeno u suprotnosti sa ovom odredbom, odnosno uticajem na volju ostavioca primenom sile, pretnje, prinude i slično, isto može biti poništeno u sudskom postupku. Pored kvaliteta volje, zakon propisuje da namera zaveštaoca za sačinjavanje zaveštanja mora biti određena i bezuslovna.
Zaveštajnu sposobnost ima lice koje je:
- navršilo 15 godina života,
- sposobno za rasuđivanje.
Kako se u praksi često javlja dilema da li se zaveštanje može pobijati nakon ostaviočeve smrti od strane zakonskih naslednika zbog sumnje na nesposobnost za rasuđivanje, savetujemo da zaveštaoci, posebno ako su u starijoj životnoj dobi, pre sačinjavanja zaveštanja angažovanjem sudskog veštaka medicinske struke utvrde zaveštajnu sposobnost.
Gubitak sposobnosti za rasuđivanje posle sačinjenog zaveštanja ne utiče na njegovu punovažnost. Izuzetno, kad se bitno izmene prilike koje su u vreme zaveštanja bile zaveštaočeva odlučujuća pobuda, sud može, na zahtev zainteresovanog lica, staviti van snage pojedine odredbe zaveštanja ili celo zaveštanje ako zaveštalac to nije mogao učiniti zbog gubitka sposobnosti za rasuđivanje. Zahtev se može postaviti u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja.
Oblici zaveštanja (testamenta)
U našem zakonodavstvu zaveštanje je uređeno kao strogo formalni pravni posao, budući da isključivo mora biti sačinjeno u jednom od oblika koje propisuje Zakon o nasleđivanju. Ukoliko zaveštalac nije sačinio zaveštanje u jednom od zakonom predviđenih oblika, takvo zaveštanje ne proizvodi pravno dejstvo i ne može biti proglašeno.
U praksi se zaveštaoci najčešće odlučuju za svojeručno zaveštanje, pismeno zaveštanje pred svedocima, sudsko ili javnobežežničko zaveštanje, ali će u nastavku biti reči o svim oblicima zaveštanja koje Zakon o nasleđivanju predviđa.
Svojeručno zaveštanje
Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će ga svojom rukom napisati i potpisati. Označavanje datuma kada je sačinjeno svojeručno zaveštanje nije uslov njegove punovažnosti, ali je to poželjno, posebno u slučaju kada je zaveštalac sačinio veći broj zaveštanja, jer će samo poslednje proizvoditi pravno dejstvo.
Specifičnost ovog oblika zaveštanja je u tome da mora biti sačinjeno rukom ostavioca, odnosno ostavilac ga mora lično napisati, što znači da zaveštanje neće biti punovažno ako ga napiše treće lice po kazivanju zaveštaoca, ili ako je napisano na računaru ili na pisaćoj mašini. Takođe, bitan uslov punovažnosti je i svojeručni potpis ostavioca na zaveštanju, koji se nalazi ispod teksta zaveštanja.
Ovaj oblik zaveštanja može se deponovati nadležnom sudu na čuvanje u otvorenom ili zatvorenom omotu. Sud će o prijemu zaveštanja sačiniti zapisnik i zaveštanje staviti u zaseban omot koji će se zapečatiti i čuvati u sudu.
Pismeno zaveštanje pred svedocima
Zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismenu svojeručno potpisati.
Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju, a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo svedoka.
Ovaj oblik zaveštanja može biti sačinjen rukom, na računaru ili na pisaćoj mašini, može ga po kazivanju ostavioca sačiniti i advokat, a svedoci zaveštanja ne moraju biti upoznati sa njegovom sadržinom, već moraju potvrditi svojim potpisom na zaveštanju da je zaveštalac sastavljeno pismeno pročitao i da je to njegova poslednja volja.
Svedoci zaveštanja moraju biti punoletni, potpuno poslovno sposobni, pismeni, te moraju znati i jezik na kom zaveštalac izjavljuje da je zaveštanje njegovo.
Testamentalni svedoci kod ovog oblika zaveštanja ne mogu biti naslednici, odnosno lica kojim se zaveštanjem nešto ostavlja, a ukoliko se ovakva situacija dogodi u praksi, odredbe testamenta kojima se nešto ostavlja svedocima biće apsolutno ništava.
Ne mogu biti svedoci zaveštanja lica koja su krvni srodnici zaveštaoca u pravoj liniji, u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva, tazbinski srodnik do drugog stepena, srodnik po usvojenju, supružnik, bivši supružnik, vanbračni partner, bivši vanbračni partner, staralac, bivši staralac, štićenik ili bivši štićenik.
Ovaj oblik zaveštanja može se deponovati nadležnom sudu na čuvanje u otvorenom ili zatvorenom omotu. Sud će o prijemu zaveštanja sačiniti zapisnik i zaveštanje staviti u zaseban omot koji će se zapečatiti i čuvati u sudu.
Kako se u praksi jako često susrećemo sa pitanjem da li ovaj oblik testamenta treba biti overen od strane javnog beležnika, napominjemo da je zaveštanje punovažno ako zadovoljava ranije navedene uslove, ako je potpisano od strane zaveštaoca i svedoka, i overa od strane javnog beležnika nije uslov njegove punovažnosti.
Sudsko zaveštanje
Sudsko zaveštanje sačinjava se u vanparničnom postupku, tačnije po pravilima koja važe za sastavljanje isprava.
Zakon o nasleđivanju poznaje dve situacije sačinjavanja sudskog zaveštanja – kada je zaveštalac u stanju da ga pročita i kada nije.
Ako je zaveštalac u stanju da pročita zaveštanje, sud najpre utvrđuje identitet zaveštaoca, a potom po kazivanju zaveštaoca sud sačinjava zaveštanje. Pošto zaveštalac takvo zaveštanje pročita i potpiše, sudija na samom zaveštanju potvrđuje da ga je zaveštalac u njegovom prisustvu pročitao i potpisao.
Ako zaveštalac nije u stanju da pročita zaveštanje koje mu je sačinio sudija, sudija će ga zaveštaocu pročitati u prisustvu dva svedoka, pa onda zaveštalac u prisustvu istih svedoka izjavljuje da je to njegovo zaveštanje i potom zaveštanje potpisuje ili stavlja na njega svoj rukoznak. Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju.
Kad je zaveštanje sačinjeno u sudu na čijem području zaveštalac nema prebivalište, sud je dužan o tome odmah izvestiti sud na čijem području zaveštalac ima prebivalište.
Ovaj oblik zaveštanja može se deponovati nadležnom sudu na čuvanje u otvorenom ili zatvorenom omotu. Sud će o prijemu zaveštanja sačiniti zapisnik i zaveštanje staviti u zaseban omot koji će se zapečatiti i čuvati u sudu.
Konzularno zaveštanje
Konzularno zaveštanje sačinjava konzularni ili doplomatski predstavnik Republike Srbije u inostranstvu, pod istim pravilima pod kojima se u Republici Srbiji sačinjava sudsko zaveštanje. Zaveštalac mora biti državljanin Republike Srbije.
Brodsko zaveštanje
Zaveštaocu može na brodu Republike Srbije zaveštanje sačiniti zapovednik broda, po pravilima koja važe za sastavljanje sudskog zaveštanja. Ovako sačinjeno zaveštanje ima ograničeni rok trajanja i prestaje da važi po isteku trideset dana od dana povratka zaveštaoca u Republiku Srbiju.
Vojno zaveštanje
Za vreme mobilizacije ili rata, zaveštanje onom ko je na vojnoj dužnosti može sačiniti komandir čete i drugi starešina njegovog ili višeg ranga, ili neko drugi u prisustvu nekog od tih starešina, kao i svaki starešina odvojenog odreda, a po pravilima koja važe za sačinjavanje sudskog zaveštanja. Tako sačinjeno zaveštanje prestaje da važi po isteku šezdeset dana od dana završetka rata, a ako je zaveštalac ranije ili docnije demobilisan – po isteku trideset dana od dana demobilisanja.
Usmeno zaveštanje
Usmeno zaveštanje predstavlja specifičan oblik zaveštanja, koje jedino u skladu sa pozitivnim zakonodavstvom Republike Srbije nije sačinjeno u pisanoj formi. Međutim, kako usmeno zaveštanje prati i velika mogućnost zloupotrebe, zakonodavac je propisao stroga pravila koja se odnose na njegovu punovažnost.
Da bi usmeno zaveštanje proizvodilo pravno dejstvo, potrebno je da zaveštalac poslednju volju usmeno izrekne pred tri istovremeno prisutna svedoka, ako zbog izuzetnih prilika ne može sačiniti pismeno zaveštanje. Situacija koja je u sudskoj praksi priznata kao izuzetna prilika pod kojom se sačinjava ovaj oblik zaveštanja jeste opasnost od nastupanja smrti zaveštaoca ili teška bolest zaveštaoca, koji ranije nije uspeo da sačini drugi, pisani oblik zaveštanja.
Usmeno zaveštanje je vremenski ograničeno i prestaje da važi po isteku trideset dana od dana prestanka prilika u kojima je sačinjeno.
Svedoci pred kojima je zaveštalac usmeno izrekao svoju poslednju volju dužni su da bez odlaganja napismeno sastave zaveštaočevu izjavu i da je što pre predaju sudu, ili da je usmeno ponove pred sudom iznoseći pri tom kada je, gde i u kojim prilikama zaveštalac izrekao svoju poslednju volju. Izvršenje te dužnosti nije uslov punovažnosti usmenog zaveštanja.
Međunarodno zaveštanje
Ovlašćena lica za postupanje pri sačinjavanju međunarodnog zaveštanja su lica ovlašćena da sačine sudsko, konzularno, brodsko, vojno i javnobeležničko zaveštanje.
Međunarodno zaveštanje je punovažno bez obzira na mesto gde je sačinjeno i na to gde se nalaze dobra zaveštaočeva, bez obzira na državljanstvo zaveštaoca, na njegovo prebivalište ili boravište, ako je sačinjeno u obliku međunarodnog zaveštanja.
U prisustvu dva svedoka i lica ovlašćenog za sastavljanje međunarodnog zaveštanja, zaveštalac izjavljuje da je sačinjeno pismeno njegovo zaveštanje i da je upoznat s njegovom sadržinom. Zaveštalac nije dužan da sa sadržinom međunarodnog zaveštanja upozna svedoke, niti ovlašćeno lice.
U prisustvu svedoka i ovlašćenog lica zaveštalac potpisuje zaveštanje ili, ako ga je prethodno potpisao, priznaje i potvrđuje potpis za svoj. Ako zaveštalac nije u stanju da potpiše, saopštava razlog ovlašćenom licu, koje to zabeležava na zaveštanju. Zaveštalac može zatražiti da ga drugi, u njegovo ime, potpiše na zaveštanju a ovlašćeno lice će to zabeležiti na zaveštanju.
Svedoci i ovlašćeno lice u prisustvu zaveštaoca stavljaju istovremeno svoje potpise na zaveštanje.
Ovlašćeno lice priložiće međunarodnom zaveštanju potvrdu, na obrascu propisanom odgovarajućom međunarodnom konvencijom. Potvrda ovlašćenog lica uzima se kao dovoljan dokaz formalne punovažnosti pismena kao međunarodnog zaveštanja.
Javnobeležničko zaveštanje
Ovaj oblik zaveštanja sačinjava javni beležnik u formi javnobeležničkog zapisa.
Sadržina zaveštanja
Kako zaveštanje predstavlja volju zaveštaoca kojom raspodeljuje naslednicima svoju zaostavštinu za slučaj smrti, može se reći da osnovne elemente zaveštanja čine:
- postavljanje naslednika,
- raspolaganje imovinom za slučaj smrti,
dok, pored ovih, zaveštanje može imati i druge, fakultativne elemente, kao što su:
- ostavljanje isporuke,
- uslovi i rokovi,
- raspolaganje u dozvoljene svrhe i osnivanje zadužbine,
- nalozi.
Zaveštanjem se može postaviti jedan ili više naslednika. Naslednik na osnovu zaveštanja je ono lice kome je zaveštalac ostavio celokupnu imovinu ili deo te imovine, odnosno ono lice kome je zaveštanjem ostavljena jedna ili više određenih stvari ili prava.
Zakon izričito propisuje da naslednik mora biti tačno određen, ili odrediv (odrediv je ako zaveštanje sadrži podatke na osnovu kojih se može utvrditi njegov identitet). Zaveštanjem može biti određen onaj kome će pripasti nasledstvo ako postavljeni naslednik ne može ili neće da nasledi.
U praksi zaveštanje najčešće sadrži tačno određenje naslednika i imovine koja se raspodeljuje za slučaj smrti, međutim, to ne mora uvek biti slučaj. Iz tih razloga, Zakon o nasleđivanju propisuje sledeća, dopunska pravila za određivanje naslednika i naslednih delova:
- Kad zaveštalac postavi jednog naslednika a ne odredi njegov nasledni deo, on nasleđuje celokupnu zaostavštinu,
- Kad zaveštalac postavi jednog naslednika i odredi njegov nasledni deo (polovina, trećina i slično), ostatak nasleđuju zakonski naslednici.
- Kad zaveštalac postavi više naslednika a ne odredi njihove nasledne delove, oni nasleđuju na jednake delove.
- Kad zaveštalac postavi više naslednika i odredi im nasledne delove koji ne iscrpljuju celokupnu zaostavštinu, ostatak nasleđuju zakonski naslednici.
- Kad zaveštalac postavi naslednike tako da jednima odredi nasledne delove, a drugima ne odredi, oni čiji deo nije određen ostatak zaostavštine nasleđuju na jednake delove.
Napomena: Stavovi koje je autor izneo u ovom stručnom članku predstavljaju shvatanja autora teksta, koja se zasnivaju na tumačenju autora i propisima važećim u trenutku njegovog objavljivanja, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije. Ovaj članak predstavlja autorsko delo, koje se bez dozvole autora ne može objavljivati u celini ili u pojedinim njegovim delovima.
