Ugovor o doživotnom izdržavanju

Ugovor o doživotnom izdržavanju jedno je od najčešće postavljanih pitanja iz oblasti nasleđivanja, koje sa sobom nosi brojne dileme i zahteva temeljno i stručno sagledavanje svih aspekata istog.

Šta je ugovor o doživotnom izdržavanju?

Ugovor o doživotnom izdržavanju je takva vrsta ugovora kod koje se primalac izdržavanja obavezuje da nakon njegove smrti na davaoca izdržvanja prenese pravo svojine na tačno određenoj stvari ili neko drugo pravo, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani. Ovaj ugovor regulisan je odredbama Zakona o nasleđivanju. Ovi ugovori se u današnje vreme učestalo zaključuju, jer daje određenu sigurnost osobama koje strahuju da zbog starosti, lošeg zdravlja ili nekih drugih razloga neće moći da se staraju sami o sebi.

Osnovne karakteristike ovog ugovora su:

• Formalan ugovor – radi se o strogo formalnom ugovoru za koji je zakonom propisano da se ima zaključiti u formi javnobeležnički solemnizovane, odnosno potvrđene isprave. Dakle, tek nakon solemnizacije od strane javnog beležnika ugovor počinje da proizvodi pravo dejstvo,
• Dvostrano obavezujući ugovor – zaključenjem ovog ugovora nastaju obaveze za obe ugovorne strane,
• Teretan ugovor – ugovor je i teretan jer se zaključenjem istog svaka strana obavezuje da da određenu naknadu za korist koju istim stiče,
• Aleatoran ugovor – prilikom zaključenja ovog ugovora postoji neizvesnost u pogledu njegovog trajanja i u pogledu toga koliko će iznositi pružanje izdržavanja. Ukoliko neizvesnost ne postoji, odnosno ako se isti zaključi sa licem koje je npr. teško bolesno ili na samrti, takav ugovor je ništav.
• Intuitu persone – u praksi ovaj ugovor se zaključuje s obzirom na posebna svojstva ličnosti ugovarača, jer su pitanje poverenja i naklonosti koje primalac izdržavanja ima prema davaocu izdržavanja najčešće ključne prilikom zaključenja ovog ugovora.
• Odložno dejstvo – još jedna bitna karakteristika ovog ugovora koja ga razlikuje od drugih ugovora je to što se pravo svojine na stvarima i pravima koja su predmet ugovora prenose sa primaoca na davoca izdržavanja tek nakon smrti primaoca izdržavanja.

Ono što ovaj ugovor odvaja od drugih ugovora i pravnih poslova koji se zaključuju u oblasti nasleđivanja je činjenica da imovina koja je predmet ovog ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici.

Ko mogu biti davalac i primalac izdržavanja?

Davalac izdržavanja može biti poslovno sposobno fizičko lice ii pravno lice. U tom smislu ne postoji nikakva prepreka da davalac izdržavanja bude supružnik ili srodnik primaoca izdržavanja. U pogledu toga ko može biti davalc izdržavanja Zakon o nasleđivanju predviđa jedino ograničenje, te propisuje da ukoliko je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog zanimanja, odnosno delatnosti stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje, bolnice, različite agencije i slično), ugovor o doživotnom izdržavanju je ništav, ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadležnog organa starateljstva. Međutim, ovde treba imati u vidu da je u praksi moguće da se desi situacija u kojoj davalac izdržavanja jeste član medicinskog osoblja, bolnice i sl. ali je u konkretnom slučaju sa primaocem izdržavanja u nekom srodničkom odnosu ili između njih postoji blizak prijateljski odnos, odnosno odnos poverenja. U takvoj situaciji za valjanost ugovora o doživotnom izdržavanju nije od značaja to što se davalac izdržavanja profesionalno bavi pružanjem medicinske pomoći, već je bitna činjenica da se davalac izdržavanja ne stara i brine o primaocu izdržavanja u okviru svog zanimanja, već sa primaocem izdržavanja ima bliske rodbinske ili prijateljske odnose, te je zaključenje ugovora rezultat poverenja između ugovornih strana i želje primaoca izdržavanja da se davalac o njemu stara do kraja života.

Primalac izdržavanja može biti svako poslovno sposobno fizičko lice, ali ne i pravno lice. Ukoliko je primalac izdržavanja u trenutku zaključenja ugovora lišen poslovne sposobnosti, tako zaključen ugovor je ništav. Možemo istaći veliki značaj izrade nalaza i mišljenja stalnog sudskog veštaka psihijatrijske struke prilikom zaključenja ugovora, imajući u vidu da je nedostatak poslovne sposobnosti, odosno sposobnosti da shvati značaj pravnog posla koji zaključuje i njegove posledice osnov za utvrđivanje ništavosti ugovora.

Predmet ugovora o doživotnom izdržavanju i prava i obaveze ugovarača

Kao što je već navedeno, zajključivanjem ugovora o doživotnom izdržavanju nastaju obaveze za obe ugovorne strane.

Obaveza primaoca izdržavanja je jednokratne prirode i sastoji se u prenosu prava svojine tačno određenih stvari ili kakvih drugih prava na davaoca izdržavanja nakon njegove smrti. Dakle, jako je bitno da se ugovorm jasno definiše šta čini predmet ugovora o doživotnom izdržavanju, odnsno koje su to stvari ili prava koja se prenose u svojinu davaocu izdržavanja, pa tako nije moguće ugovoriti npr. prenos prava svojine na svim nepokretnostima primaoca izdržavanja, već se one moraju jasno definisati i pobrojati. Takođe, zakonom je predviđeno da predmet ugovora mogu biti samo prava i stvari koja postoje u trenutku zaključenja ugovora. Međutim, Zakon o nasleđivanju ne sadrži ograničenje o vrsti stvari ili prava koja mogu biti predmet obaveze primaoca izdržavanja, što znači da pored nepokretnosti, predmet obaveze primaoca izdržavanja može biti i novac, u dinarima ili drugoj valuti.

Kako bi davalac izdržavanja zaštitio svoja prava prilikom zaključivanja ugovora o doživotnom izdržavanju, kada je predmet ugovora nepokretnost, nakon solemnizacije ugovora od strane javnog beležnika pred nadležnim katastrom nepokretnosti upisuje se zabeležba postojanja ugovora o doživotnom izdržavanju na predmetnim nepokretnostima, a postupak za upis inicira javni beležnik po službenoj dužnosti.

Sa druge strane, zakonom je predviđeno da ako što drugo nije ugovoreno, obaveza davaoca izdržavanja naročito obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe. Dakle, obaveza davaoca izdržavanja je vrlo složena obaveza, jer obuhvata veliki broj raznovrsnih davanja i činjenja koja primaocu izdržavanja treba da omoguće optimalne uslove života.

Obaveza davaoca izdržavanja obično se sastoji u snabdevanju primaoca izdržavanja stvarima potrebnim za život sto podrazumeva da mu se obezbedi mesto za stanovanje, hrana, odeća, obuća, lečenje i lekovi, troškovi sahrane i podizanja spomenika, ali i brigu o primaočevoj ličnosti, obezbeđivanja poseta porodici i prijateljima, različitim kulturnim dešavanjima, stavljanju podušja po verskim običajima I slično. Materijalne obaveze davaoca izdržavanja mogu se preneti na treće lice, ako za to postoji saglasnost ugovornih strana, dok se moralne obaveze ne mogu prenositi, jer se ovaj ugovor upravo i zaključuje s obzirom na lična svojstva davaoca izdržavanja i odnosa između ugovornih strana.

Dakle, ugovorom se definišu obaveze obe ugovorne strane, kako predmet obaveze primaoca izdržavanja, tako i obaveze davaoca izdržavanja. Međutim, ako obaveze davaoca izdržavanja i nisu jasno precizirane ugovorom, onda se podrazumeva minimum obaveza definisanih zakonom.

Razlozi za raskid i poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju

Zakon o nasleđivanju predviđa dva razloga zbog kojih se ugovor o dožiotnom izdržavanju može raskinuti:

1. Zbog poremećenih odnosa – ako se međusobni odnosi ugovornika iz bilo kog uzroka toliko poremete da postanu nepodnošljivi, svako od njih može zahtevati da sud raskine ugovor. Postupak za raskid ugovora pokreće se podnošenjem tužbe za raskid ugovora nadležnom sudu, a tužbu može da podnese svaka od ugovornih strana. Pritom, za raskid ugovora nije relevantan uzrok tih poremećenih odnosa između ugovornih strana, već sud odluku donosi na osnovu navoda stranaka i predloženih i izvedenih dokaza koji idu u prilog tome da su odnosi do te mere poremećeni da se ugovor ne izvršava. Kada sud izrekne raskid, primalac izdržavanja je dužan dati naknadu za primljena davanja i usluge. Ukoliko je do raskida došlo zbog krivice jedne strane, druga strana ima pravo na pravičnu naknadu.
2. Zbog promenjenih okolnosti – ako se posle zaključenja ugovora okolnosti toliko promene da njegovo ispunjenje postane znatno otežano, sud može, na zahtev jedne ili druge ugovornice, njihove odnose iznova urediti ili raskinuti. Okolnosti koje su se promenile mogu biti subjektivne ili objektivne prirode, ali izmene treba da su takve da ispunjenje obaveze postane znatno otežano. Sud može pravo primaoca izdržavanja preinačiti u doživotnu rentu ako se saglase ugovornice.

Zakon o nasleđivanju takođe predviđa da se ugovor o doživotnom izdržavanju može poništiti na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja, ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoca izdržavanja. Za procenu aleatornosti ugovora o doživotnom izdržavanju bitne su sve okolnosti konkretnog slučaja, a ne samo vremenski razmak između zaključenja ugovora i momenta smrti primaoca izdržavanja. Zakonski naslednici mogu poništaj ugovora zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za ugovor, a najkasnije u roku od tri godine od dana smrti primaočeve. Rok od jedne godine ne može početi da teče pre smrti primaoca izdržavanja.

Ugovor o doživotnom izdržavanju u korist trećeg lica

Ugovor o doživotnom izdržavanju može se zaključiti i u korist trećeg lica. U toj situaciji treće lice u čiju se korist zaključuje ugovor nije ugovorna strana, već korisnik ugovora. Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist trećeg lica, davalac izdržavanja stiče svojinu na predmetima ugovora u trenutku smrti njegovog saugovarača ako ugovorom nije određeno da svojina prelazi u trenutku smrti trećeg lica, dok obaveza izdržavanja traje do smrti trećeg lica.

U slučaju kada posle smrti saugovarača davaoca izdržavanja dođe do poremećenih odnosa između davaoca izdržavanja i korisnika ugovora, ili do promenjenih okolnosti raskid ugovora može zahtevati i lice u čiju je korist izdržavanje ugovoreno.

Šta se dešava nakon smrti ugovornih strana?

Nakon smrti primaoca izdržavanja, na davaoca izdržavanja prelazi pravo svojine na stvarima ili pravima koja su predmet ugovora. Ukoliko su predmet ugovora nepokretnosti, pravo svojine prelazi na davaoca izdržavanja podnošenjem zahteva za upis prava svojine kod nadležne službe za katastar neokretnosti, uz koji se podnosi primerak ugovora i izvoda iz matične knjige umrlih za primaoca izdržavanja. Ovde je bitno naglasiti da davalac izdržavanja stiče samo stvari koje su predmet ugovora, ali ne nasleđuje dugove primaoca izdržavanja, a imovina koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i iz nje se ne mogu namirivati nužni naslednici.

Ukoliko u toku trajanja ugovora umre davalac izdržavanja obaveza izdržavanja može preći na njegovog bračnog druga i potomke koji su pozvani na nasleđe ukoliko oni pristanu. Ako oni ne pristanu na produženje ugovora o doživotnom izdržavanju, ugovor se raskida a oni ne mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdržavanje.

Napomena: Stavovi koje je autor izneo u ovom stručnom članku predstavljaju shvatanja autora teksta, koja se zasnivaju na tumačenju autora i propisima važećim u trenutku njegovog objavljivanja, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije. Ovaj članak predstavlja autorsko delo, koje se bez dozvole autora ne može objavljivati u celini ili u pojedinim njegovim delovima.

Autor: Advokat Jelena Živković