Zastarelost potraživanja
Pitanje zastarelosti potraživanja jedno je od najčešće postavljanih pitanja u dužničko-poverilačkim odnosima. Šta je zapravo zastarelost potraživanja, kada se ona može isticati, koji su rokovi za zastarelost potraživanja, samo su neka od pitanja.
Zastarelost potraživanja se najlakše može definisati kao prestanak prava poverioca da od dužnika zahteva ispunjenje dugovane obaveze. Što to zapravo u praksi znači? Protekom zakonom predviđenog roka poverilac gubi pravo da sudskim putem od dužnika zahteva da ispuni svoju obavezu prema njemu. Međutim, važno je napomenuti da se zastarelost potraživanja ne može izjednačiti sa gašenjem obaveze dužnika. Zastarelo potraživanje nije prestalo da postoji, odnosno obaveza dužnika se nije ugasila, već je samo poverilac izgubio pravo da svoje potraživanje od dužnika naplati prinudnim putem. Međutim, ukoliko bi dužnik dobrovoljno isplatio zastarelo potraživanje, ne bi mogao da se pozove na to da je obaveza prestala i zahtevao da mu se vrati ono što je dao.
Kako je naplata potraživanja pravo, a ne obaveza svakog poverioca, to je pitanje zastarelosti potraživanja pitanje o kom sud ne vodi računa po službenoj dužnosti, već samo po prigovoru stranaka. To znači da ukoliko bi poverilac za potraživanje koje je zastarelo pokrenuo sudski postupak radi naplate, dužnik bi imao mogućnost da istakne prigovor zastarelosti i na taj način se oslobodi od obaveze. Ako dužnik ne bi istakao takav prigovor, sud bi odlučio o potraživanju poverioca kao da zastarelost nije ni nastupila.
Kada zastarelost počinje da teče, a kada nastupa?
Zastarelost obaveze počinje da teče prvog narednog dana u odnosu na dan kada je poverilac imao pravo da zatraži ispunjenje obaveze od dužnika. Ako je na primer obaveza nastala po računu za komunalne usluge, rok za nastupanje zastarelosti počinje da teče od prvog narednog dana koji je na računu označen kao rok dospelosti.
Zastarelost ispunjenja obaveze dužnika nastupa istekom poslednjeg dana zakonom predviđenog roka za ispunjenje obaveze dužnika.
Ukoliko poverilac nije u tom roku – od prvog narednog dana u odnosu na dan kada je imao pravo da zatraži ispunjenje obaveze od dužnika do poslednjeg dana zakonom predviđenog roka za ispunjenje obaveze dužnika – zatražio od dužnika ispunjenje obaveze, njegovo pravo da ispunjenje zahteva prinudnim putem je prestalo, i od tog trenutka prepušteno je dužniku na volju da li će dugovanu obavezu ispuniti ili ne.
Zakonom predviđene rokove za zastarelost potraživanja poverilac i dužnik ne mogu sporazumno da menjaju, odnosno da iste produže ili skrate, niti se mogu dogovoriti da između njih zastarelost neće teći.
Rokovi zastarelosti
Opštim rokom zastarelosti potraživanja smatra se rok od 10 godina, i taj rok se primenjuje, osim u onim slučajevima kada je za zastarelost zakonom predviđen poseban rok.
Za pojedine vrste potraživanja zakonodavac je propisao i posebne rokove zastarelosti:
a) Međusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga – zastarevaju za 3 godine,
b) Potraživanje zakupnine – zastareva za 3 godine,
c) Potraživanje naknade štete – zastareva za 3 godine od dana kada je oštećeno lice saznalo za štetu i za lice koje je štetu pričinilo,
d) Potraživanje naknade štete prouzrokovane krivičnim delom – zastareva kada istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja,
e) Komunalne usluge (isporučena električna i toplotna energija, plin, voda, dimničarske usluge, održavanje čistoće), potraživanja za upotrebu radio-prijemnika i televizijskog prijemnika, potraživanje pošte, telegrafa i telefona za upotrebu telefona – zastareva za 1 godinu.
Pitanje koje u praksi najčešće dobijamo jeste u kom roku zastarevaju obaveze iz računa za pružene komunalne usluge (struja, voda, odnošenje smeća, infostan itd.), odnosno obaveze zbog neplaćene dnevne parking karte, i odgovor je – za jednu godinu.
Zastoj zastarevanja
Zastoj zastarelosti predstavlja nastupanje zakonom propisanih okolnosti koje uzrokuju privremeno odlaganje početka rokova ili dalji tok rokova kad su već otpočeli, te nakon njihovog prestanka, zastarevanje nastavlja da teče, a deo roka koje je protekao pre zastoja se uračunava.
Zastoj nastupa, a zastarevanje ne teče:
1) između supružnika, kao i između vanbračnih partenera dok traje zajednica,
2) između roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo i između štičenika i staraoca dok postoji odnos starateljstva,
3) za vreme nesavladivih prepreka poveriocu da podnese tužbu sudu,
4) za vreme mobilizacije, učešća u ratu i tokom odsluženja vojnog roka od strane poverioca,
5) prema poveriocu koji je zaposlen u domaćinstvu dužnika za potaživanje prema tom dužniku i prema članovima dužnikovog domaćinstva sve dok taj radni odnos traje.
6) zastarevanje potraživanja maloletnih poverilaca bez zakonskog zastupnika i potraživanja poslovno nesposobnih lica bez starateljstva teče, ali ne može nastupiti zasatarelost dok ne prođe barem dve godine od momenta punoletstva za takva maloletna lica,
7) zastarevanje potraživanja poverioca koji je na odsluženju vojnog roka ne može nastupiti pre isteka tri meseca od dana prestanka odsluženja vojnog roka ili prestanka vojne vežbe.
Prekid zastarevanja
Prekid zastarelosti nastupa preduzimanjem određenih radnji od strane dužnika ili poverica, usled kojih dalji tok zastarelosti prestaje da teče. Nakon prekida toka zastarelosti rok počinje da teče ispočetka, a vreme koje je do tad proteklo se ne uračunava. Zastarelost se prekida:
1) Kada dužnik prizna dug izjavom poveriocu, ali i na posredan način, kao što su davanje otplate, plaćanje kamate, davanje obezbeđenja i
2) Kada poverilac podigne tužbu ili preduzme koju drugu radnju protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom, u cilju utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja. Ako poverilac odustane od tužbe ili druge radnje koju protiv dužnika preduzeo, odnosno zahtev poverioca bude odbijen ili odbačen smatra se da nije došlo do prekida zastarevanja.
Ukoliko je zastarevanje prekinuto priznanjem novi rok zastarelosti počinje da teče od dana priznanja.
Ukoliko je zastarevanje prekinuto podnošenjem tužbe, odnosno pokretanjem drugog zakonom predviđenog postupka novi rok zastarelosti počinje da teče od dana okončanja pokrenutog postupka.
Zastarevanje koje počinje teći iznova posle prekida, navršava se kad protekne onoliko vremena koliko je zakonom određeno za zastarevanje koje je prekinuto.
Napomena: Stavovi koje je autor izneo u ovom stručnom članku predstavljaju shvatanja autora teksta, koja se zasnivaju na tumačenju autora i propisima važećim u trenutku njegovog objavljivanja, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije. Ovaj članak predstavlja autorsko delo, koje se bez dozvole autora ne može objavljivati u celini ili u pojedinim njegovim delovima.
